Племићке повеље код Срба у Хабзбуршкој монархији од краја XVII до средине XIX века

• Main Author: Владан С. Гавриловић
• Format: Article
• Language: deu
• Published: Faculty of Philosophy Novi Sad, Department of History 2014-10-01
• Series: Истраживања
• Subjects: Хабзбуршка монархија; Угарска; Срби; српско племство; Бачка; Банат; Срем; Троједна Краљевина; Војна граница
• Online Access: http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/istr/article/view/908

У раду ће бити говора о додељивању племићких титула Србима у Монархији. Племство је као категорија постојало код Срба још од периода српске средњовековне државе. Њеним нестанком, поједини српски племићи су прешли у Угарску и са њених територија наставили борбу против Турака. Њих је ипак пре Сеобе (1690) било у врло малом броју. Карактеристика "нововековног" српског племства у Монархији је да се оно додељивало пре свега за заслуге које су Срби као војници имали за Монархију. Исто тако, у знатно мањем броју, племство су добијали и истакнути Срби из црквених, јерархијских кругова, да би потом, напослетку, племство добили (купили) истакнути српски трговци, пре свега у Банату. Оваква слика српског племства се односи на области Бачке, Баната, поједине српске градске средине у Угарској, док је ситуација била другачија у Војној граници као и у хрватским (провинцијалним) областима. Број српског племства остао је, ипак, врло мали и неупоредив са бројношћу угарског и хрватског племства и њиховим утицајем у Монархији.