| Summary: | Uvod. U svetskoj stručnoj literaturi opisan je veliki broj slučajeva kontaktne senzibilizacije izazvane lokalnom upotrebom benzokaina. Ovo se može objasniti velikim brojem lokalnih farmaceutika prisutnih na farmaceutskom tržištu koji se bez lekarskog recepta mogu nabaviti, a koji u svom sastavu sadrže lokalni anestetik. Benzokain predstavlja ključnu aktivnu supstanciju u mnogim preparatima koji se koriste za lečenje oralnih ulceracija, promena na desnima, bolnih upala zuba i grla, opekotina, rana, hemoroida. Nalazi se u velikom broju preparata za ispiranje usta, ali i lokalnih pripravka za lečenje kalusa i klavusa. Prikaz slučaja. Prikazujemo 56 godina staru pacijentkinju čija je glavna tegoba bila intenzivan svrab u perianalnom predelu. Dva meseca pre pregleda kod nas, pored osećaja svraba, na koži perianalne regije pojavilo se intenzivno crvenilo. U tom vremenskom periodu, u terapiju je uvođen veći broj različitih preparata za lokalno lečenje: antimikotici, antibiotici, kortikosteroidi. Poboljšanje je bilo privremeno, tako da su u momentu pregleda promene odgovarale kliničkoj slici kontaktnog dermatitisa. Pacijentkinja je negirala upoterbu bilo kojeg lokalnog preparata osim navedenih koje joj prepisao dermatolog. Sprovedeno je alergološko testiranje epikutanim testom na kontaktne standardne alergene iz Evropske standardne serije alergena (Chemotechnique Diagnostics, Vellinge, Sweden). Utvrđen je ekcemski tip reagovanja (eritem, vezikule, otok) na benzokain. Ciljanom anamnezom otkrili smo da je pacijentkinja povremeno aplikovala na kožu obolele regije krem za lečenje hemoroida. Utvrđeno je da se u sastavu tog krema nalazio benzokain. Po prestanku upotrebe navedenog krema, uz kratkotrajnu primenu kortikosteroidnog krema (methylprednisolon aceponate 0,1%) promene su se povukle. Na kontroli obavljenoj posle tri meseca nakon saniranja promena nije dijagnostikovan recidiv. Diskusija. Za razliku od farmaceutske industrije, kozmetički preparati retko u svom sastavu sadrže benzokain. Pored navedenog, benzokain se nalazi i u tabletama protiv kašlja, a takođe ga aplikuju u vidu spreja za vreme dentalnih procedura (ukoliko se može izbeći davanje parenteralnog lokalnog anestetika). Neželjene reakcije (nealergijske) na sistemski primenjene lokalne anestetike su česte. Amidska grupa lokalnih anestetika (npr. mepivakain, mupivakin, lidokain, prilkain) bolje se podnose dok veći broj neželjenih efekata izaziva estarska grupa anestetika (npr. benzokain, prokain, tetrakain, hloroprokain). Benzokain je poznat kao kontaktni alergen koji izaziva najveći broj pozitivnih epikutanih reakcija i to kod pacijenata koji pritom ne pokazuju reaktivnost na amidske anestetike, ali ni na ostale pripadnike grupe estarskih anestetika. Benzokain može unakrsno reagovati sa drugim loklanim anesteticima koji predstavljaju derivate benzoeve kiseline (lokalni i parenteralni pripravci) i parabenima. Parabeni predstavljaju alkil-estarske derivate para- hidroksibenzoeve kiseline, koji se često koriste kao konzervansi u kozmetičkoj industriji. Unakrsno reagovanje parabena sa susptancijama koje u svom sastavu imaju para-amino grupu, npr. benzokainom ili para-fenilendiaminom izuzetno je retko opisano u stručnoj literaturi. Zaključak. Sve osobe kod kojih je utvrđena preosetljivost na bezokain mogu da koriste samo one preparate koji u svom sastavu nemaju benzokain ili njemu hemijski slične supstancije. U sastavu svakog proizvoda koji u svom nazivu sadrži reč „anestetik” ili „kain“ treba isključiti prisustvo benzokaina i njemu hemijski srodnih supstancija. Edukacija pacijenta je preduslov kako bi se izbegli recidivi neželjenih reakcija.
|
|---|
